Urinarna inkontinencija, poznata kao nevoljno isticanje mokraće, je neprijatan zdravstveno problem koji pogađa žena.
slii
Češća je u starijoj životnoj dobi, ali se može pojaviti i kod mlađih žena.
Najčešći oblici urinarne inkontinencije su urgentna, stresna i mešana inkontinencija, a postoji i urgencija bez inkontinencije.
Urgentna inkontinencija jedan je od najčešćih oblika inkontinencije kod žena kod kojih postoji iznenadni, neodložan nagon na mokrenje. U takvim epizodama dolazi često do popuštanja mokraće na putu do toaleta. Česti okidači neodložnog nagona na mokrenje su izlazak na hladnoću ili stajanje bosim nogama na hladnim pločicama, šum vode ili pranje ruku u hladnoj vodi.
Za žene koje imaju simptome i urgentne i stresne inkontinencije kažemo da imaju mešanu inkontinenciju. U praksi je najveći broj žena upravo s ovim oblikom inkontinencije, odnosno onih sa simptomima i jedne i druge vrste.
Kod nekih žena takođe postoji urgencija bez inkontinencije, tj. opisani neodloživ nagon na mokrenje se javlja učestalo, ali ipak ne dolazi do nevoljnog bežanja mokraće. One opisuju česte odlaske na toalet tokom dana, te redovno noćno ustajanje zbog mokrenja tokom sna noću. Smatra se da je normalna učestalost mokrenja tokom 24 sata do osam puta.
Ostale vrste inkontinencije
Osim stresne i urgentne inkontinencije postoje i manje uobičajene vrste inkontinencije. Jedna od njih je prelivajuća inkontinencija. Kod nje u slučajevima nepotpunog pražnjenja bešike, kad je mišić odgovoran za pražnjenje bešike “lenj”, do pražnjenja bešike dolazi kad je on prepunjen i kad zbog velike količine urina dolazi do prelivanja kroz mokraćnu cev. Inkontinencija se koji puta javlja vezana uz druge zdravstvene probleme, uzimanje lekova ili ipak posebna duševna stanja.
Već kod samog razgovora s lekarom (dakle, prilikom uzimanja anamneze) moguće je iz nekoliko glavnih podataka doći na pravi put prema ispravnoj dijagnozi. Važna pitanja su sledeća:
U kojim situacijama dolazi do popuštanja mokraće? ( uz iznenadni nagon, uz kijanje, kašljanje, smejanje, dizanje tereta, ili se navedeno dogodi i kod najmanjeg napora bez ikakvog upozorenja, kao što su ustajanje iz kreveta, čučanj ili hod)
Od kada traje navedeni problem i da li je došlo do pogoršanja tokom vremena?
Koliko često mokrite po danu i ustajete li noću?
Koliko učestalo dolazi do popuštanja mokraće?
Kolika količina mokraće pobegne?
Specifični testovi i urodinamska obrada neizostavni su deo postavljanja adekvatne dijagnoze.
Dnevnik mokrenja predstavlja zapisivanje dnevnih aktivnosti i podataka o količini unesene tečnosti te količini izmokrene mokraće, uz evidenciju vremena. Kod žena s inkontinencijom važno je zabeležiti i svaki incident bežanja mokraće uz opis prisutnosti ili odsutnosti nagona na mokrenje ili aktivnosti tokom koje je došlo do bežanja mokraće. Ovaj dnevnik daje korisne informacije o mogućem uzroku inkontinencije te lekara može usmeriti prema ispravnoj dijagnozi i adekvatnoj terapiji.
Zaključak
Probleme inkontinencije ne bi se trebalo prihvatiti kao “normalan” deo urogenitalnog starenja, budući da su danas dostupni učinkoviti terapijski postupci koji mogu uveliko poboljšati kvalitet života žene s takvim problemom. Lekaru bi se trebalo obratiti u svim slučajevima ponavljajuće inkontinencije, čak i ako se radi o bežanju male količine mokraće.
Nema komentara:
Objavi komentar