Bio jedan dječak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao vreću punu eksera i rekao mu da svaki put kada pobjesni i izgubi kontrolu nad sobom, ukuca jedan u ogradu.
Prvog dana, dječak je zakucao tridesetak eksera. Tokom sljedećih nekoliko mjeseci naučio je kontrolisati svoj bijes i broj zakucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu.
Napokon je osvanuo dan u kojem dječak nije ni jedan esker zakucao u ogradu. Otišao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobjesneo.
Otac mu je tada rekao:
– Svakog dana kada uspiješ da kontrolišeš svoje ponašanje, iz ograde iščupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana dječak je bio u stanju da kaže svom ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
Tada mu je rekao:
– Dobro si to uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi! Ograda više nikada neće biti ista. Kada u bijesu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čovjeka ubosti nožem i izvući nož i poslije toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao – rane ostaju. Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička
Nema komentara:
Objavi komentar