Noć, krećem u kupatilo da se pripremim za spavanje i u tome trenutku mi PUKNE VODENJAK. Prvo mi je dijete bilo, ali sam dovoljno znala o svemi i mirno krećem da se istuširam i kažem mužu IDDEM JA DA SE ISTUŠIRAM TI PRIPREMI TORBU, MORAMO U BOLNICU, PUKAO MI JE VODENJAK…
Tako polako ulazim u kadu, a kada me tada šlog nije strefio neće nikada.Moj muž ulijeće na vrata kupatila kao tornado, sav uspaničen u strahu uzima me za ruku i počinje me uz zamuckivanje tješiti riječima tipa, NE BRINI SE, BIĆE SVE UREDU… uglavnom u svojtoj svojoj panici ništa nije pripremio, znači istuširala sam se, sve sabrala što mi treba za porodilište, a on je kao muha bez glave cijelo vrijem zujao kroz stan.
Porodila sam se 15 sati kasnije, a on je cijelo vrijeme hodao po hodniku bolnice. Imam običaj reći da je teže on prežvio moj porod nego ja… hehe, još da je preživio bol koju sam ja preživjela, ma ne bi ni preživio i ovako je jedva ostao živ
Nema komentara:
Objavi komentar