Imam sina od 11 meseci i nedavno smo bili u poseti rođacima u jednom malom mestu.
U toku noći su mu se, odjednom, zatvorili disajni putevi i jedva je disao, morali smo ići u bolnicu u drugi grad udaljen pola sata vožnje, on je za to vreme prespavao u mom naručju, jedva dišući.
Ustanovljen mu je laringitis kod koga je normalno da se simptomi pojave tako iznenada.
Kada su ga sestre uzele od mene da bi mu dale inekciju, osetila sam takav strah kao nikad u životu iako nije bilo u pitanju ništa ozbiljno.
Ali taj osećaj kada ti se dete muči, a ti ne možeš ništa da uradiš.
.
Jedva sam ostala pribrana..
Pored njega imam i ćerkicu koja ima 3 godine i osećam grižu savesti što joj posvećujem malo manje pažnje jer je sinčić još mali i zahtevniji, ali svaki trenutak koristim za maženje i igranje sa njom da bi osetila koliko je volim.
Bože, ništa mi na svetu nije važno, samo da su mi deca zdrava…
I divim se vama majkama koje se borite sa ozbiljnim i teškim bolestima dece, Moje poštovanje do poda..
Nema komentara:
Objavi komentar